Doručak nekada

Moja prva sećanja vezana za doručak sežu u rane devedesete, kada sam imala 3-4 godine i još uvek nevoljno išla u vrtić.
Mama je, naravno, znala kako da sumorno jutro pretvori u dobro jutro. Dečija radost bi me motivisala da skočim na noge lagane, obučem se i prva sednem za sto.

Kod babe i dede na selu, doručak je bio prava gozba. Živeli su laganijim tempom i imali više vremena za pripremu. Uglavnom smo jeli domaća, sveža jaja. Rovito u bakinoj famoznoj, crvenoj čaši mi je bilo omiljeno. 

 

 

Ono što i dan danas pamtim je njen recept za kačamak. Otopila bi mast ili margarin i umešala ga tako vrelog u ukrčkanu smesu od vode i brašna. Imao je poseban miris i ukus.
Istina je da nam ne treba čudo da nas teleportuje u prošlost, samo ta dva čula💫